5 faza kreativnog procesa – Uradi sve do kraja!

Kreativni proces – od trenutka od kad nas je neka ideja obuzela, do trenutka kad imamo konačan proizvod – poznaje svako ko je ikada krenuo od ideje i nešto napravio. Bilo da pravimo tortu po novom receptu, krojimo haljinu, crtamo, slikamo, pišemo, osmišljavamo reklamnu kampanju, komponujemo ili pravimo predstavu, prolazimo kroz taj proces. Razlika je jedino u trajanju faza – kad pravimo tortu, sumnjaćemo u sebe 15 minuta, a kad radimo na nekom projektu, taj mučan period meri se danima i mesecima. U kreativnom procesu, od prve do poslednje faze, realnost realizacije nas navodi da se duboko preispitamo. I da zaključimo da smo sve vreme na dobrom putu.

Ovo je super!

Sve počinje od ideje. Upali nam se lampica i pravi jedan krug svetlosti, u kome već vidimo krajnji produkt. Kockice se sklope i sve nam je u glavi. Sve je tako jasno, jednostavno, moćno, jedinstveno i uzbudljivo. Početna ideja, zamisao o nečemu što želimo da stvorimo, predstavlja odjek stvorenog – kao da negde u vremenu i prostoru to već postoji i šalje svoj hologram, svoj odblesak i odjek do nas, koji tek treba to da stvorimo. Nešto smo videli, čuli, osetili, povezali i osećamo se kao da smo se odjednom setili gde leži zakopano blago. Sad samo treba da ga iskopamo.

Uh, ovo je zahtevno

Iskopavanje zahteva odgovarajuću opremu. Prvo, zalihe za ekspediciju – ne znamo koliko ćemo dugo morati da tragamo. Obezbediti vreme, prostor i mir da radimo i istražujemo, prvi je zahtev posla koga smo se poduhvatili. Potreban nam je i odgovarajući alat, a često i asistencija, da bismo mogli da sledimo uputstva, koja upravo treba da osmislimo. Korak po korak. Uh, zamorno je i kad samo pomislim od koliko se koraka sastoji jedan put! Neka ih je samo stotina, ali ako pravim samo korak dnevnu, znaš kad ću stići?! Za sto dana! Ko će da izdrži sto dana?! Znam, znam, hoću sad i sve, a ne može, jer sve moram da osmislim i da uradim jedno po jedno.

ninamilan

Ma ovo nema pojma!

Baveći se dosadnim, zamornim, sitničavim delovima realizacije, dešava nam se da potpuno zaboravimo zašto smo uopšte počeli. Ali da bismo otpratili čitav proces i da bi stvari na kraju ispale onako kako smo ih zamislili, moramo da budemo uključeni u sve. Ne postoji niko drugi, ko će dosadne stvari raditi umesto nas. Papirologija, nabavljanje materijala, predračuni proračuni svakog pojedinog dela koji je potreban da se nešto uradi valjano, sve nam to odvlači pažnju od kreacije. Osećamo se kao da radimo bilo koji drugi dosadan posao i odjednom ne vidimo ništa naročito u svom bavljenju. Tja, posao kao i svaki drugi. Ma još i gore od toga! Drugi rade barem nešto korisno, a ja se ovde borim sa sitnicama i glupostima i gubim vreme. Ma ovo nema pojma! Možda ja nemam pojma?! Kad posumnjate u sebe, znači da ste blizu kraja kreatvnog procesa, samo još treba da pregurate taj najneprijatniji deo. Obično dovedete u pitanje sve što ste ikada uradili i trudeći se da realno ocenite svoja postignuća, podižete standarde, kao najopasniji i najneomiljeniji nastavnik, kod koga moraš da se ubiješ od rada za dvojku, a peticu nema niko. Na kraju ovog mučnog dela, pokloniš sebi dvojku, uzdahneš i nastaviš dalje. Sećaš se, ti si u potrazi za zakopanim blagom, to bi trebalo da je uzbudljivo i obećavajuće.

Možda ipak neće loše ispasti

Bili ste prestrogi prema sebi, nije to uopšte tako loše. Još malo da se poradi na ovome i da se popravi onaj deo i još treba osmisliti kako se ovo uklapa sa ovim…ma ne mora ni da se uklapa. Ni ovako nije loše. Nije baš to što ste hteli, ali nije loše. I onda radite to “još malo” i entuzijazam se polako vraća. Više ne želite da onaj deo ostane neuklopljen, nego glancate i tražite rešenja, dok ne pronađete ono pravo. Vaše delo polako dobija svoj konačan oblik i vi ste sve zadovoljniji i uzbuđeniji.

Ali ovo je stvarno super!

Niste verovali da će ispasti ovako dobro. Još je i bolje nego što ste zamišljali. U procesu rada, došla su nova rešenja i ideje, kojih nije bilo na početku. I kad pogledate koliko ste bili napeti, koliko ste radili i koliko sumnjali i u sebe i u ideju, shvatate da vas je to sve dovelo do ovog trenutka, kad vam je opet super – to je vaše delo, završeno i spremno za konzumiranje i prezentaciju. I vi ste ponosni.

Čestitamo! Kovčeg sa blagom je vaš. Preživeli ste kreativni proces. I neće vam biti mnogo lakše zbog tog iskustva, kad proces krene ispočetka. Ali i ne treba da vam bude lako, samo treba da sve uradite do kraja.

autor Aleksina Đorđević

Pridružite mi se na Facebooku, Twitteru, Instagramu i Youtubeu.