Čiji je ovaj svet – rodno nasleđe i 8. mart

Nasledili smo 8. mart, feminizam i ženska prava i prihvatamo ih zdravo za gotovo – Klara Cetkin je ime neke žene od akcije, tri osmice i jednaka plata za muškarce i žene na istom poslu računaju se još samo u državnim preduzećima i ustanovama, pravo glasa i pravo na abortus smatramo normalnim i retko nam pada na pamet da u nekim delovima sveta žene još uvek ne odlučuju – ne samo u građanskom životu, nego ni u ličnom.

Ženska prava – u smislu onoga na šta žene imaju pravo. Prava žena – u smislu koliko je neka žena sto posto žena, dostojna divljenja i poštovanja.

Prava žena ume da ostvari svoje želje, svoju ličnost, svoju svrhu, svoje namere i ciljeve i nikakav nedostatak ženskih prava u tome ne može da je spreči. Prava žena se ne poziva na prava, nego se oslanja na svoje sposobnosti i na činjenicu da to što je žena, može da upotrebi da zaobiđe neka pravila i ostvari ono što je naumila.

Međutim, u rodnoj ravnopravnosti, izgubile smo mnogo od odlika pravih žena. I osvojile mnoga prava – deklarativno.

Nikakva pisana, pečatirana i proglašena prava ne funkcionišu, ako ih ljudi ne primenjuju, ili prorade samo kada se suočimo sa licem zakona. Zakon propisuje ravnopravnost, a mi je i dalje osvajamo. Dokle smo stigle?

Umesto ravnopravnosti, osvojile smo polovičnost. Svoj deo sveta, koji od nas više ne traži da koristimo ženstvenost, da budemo lukave, da manipulišemo i navodimo muškarce da urade ono što mi želimo, a ne možemo same. Sada sve možemo same, ako želimo.

NINAMILAN

Pri ovoj pomisli, čujem kako šuška osmomartovski celofan i osećam gorčinu, jer mi se čini da se suštinski najvažnije stvari nisu promenile. Žene i dalje ne žele isto što i muškarci. Da li oni žele ravnopravnost? Ili nam prave ustupak? Ili čak trijumfuju, kad se žalimo kako imamo hiljadu uloga i poslova, koji nas opterećuju – same ste tražile, sad nosite taj teret.

Kao da su muškarci ikada ženama zaista olakšavali život, noseći njihov deo tereta. Sa pravima ili bez, biti žena dovoljno je teško u svakom svetu, u svako vreme i svakom narodu.

Činjenica je da u zapadnoj kulturi danas možemo slobodno da se satremo od posla na rukovodećim pozicijama, dok istovremeno pokušavamo da se ostvarimo kao majke i da dobro izgledamo, da održimo hormonski balans i izborimo se sa osećanjem krivice što često zapostavljamo one koji su nam najvažniji, da ostanemo svoje i autentične, a da ipak osvojimo muškarce koji će nam pružiti ljubav – koja će nam dati snagu da izdržimo dok se satiremo od posla…

Patrijarhalno nasleđe, zajedno sa 8. martom, tim prkosnim i patetičnim simbolom, koji nas podseća da se i dalje borimo za ženska prava u muškom svetu, nama ženama nedvosmisleno daju odgovor na pitanje – čiji je ovo svet?

autor Aleksina Đorđević 

Pridružite mi se na Facebooku, Twitteru, Instagramu i Youtubeu.