Blog iz muškog ugla: Kako je raditi u firmi punoj žena?

Zdravo, zdravo, vreme je da se Ninin blog preuzme u potpunosti, baš onako kako je svima ona obećala, ali i onako kako je nas nekoliko iz redakcije Wannabe Magazine-a želelo.

Pre svega, videli ste da smo postali jači, snažniji i brojniji za još jednog člana, a to je Maksim, koji je došao da pomogne nama muškarcima u timu, jer nas je zaista malo, pa me je sve to inspirisalo da vam kažem kako je to raditi u firmi punoj žena – a pri tome, svi funkcionišemo kao jedna oveća familija, pa je odmah svima jasno da mi nismo uobičajena firma, niti svakodnevni tim.

fzm-Polaroid.Frame-06 copy

Pa krenimo redom…

Tokom meseca je uvek obezbeđen period PMS-a, trenutaka kada one izražavaju svoje obožavanje, ali i svoje prikrivene želje ka strašnim oblicima likvidiranja muškog dela tima, a sve to kada se pomnoži sa njih desetak… Pa, nikako nije lako! Pošto znam da će ovo pročitati sve moje drage koleginice, moram da kažem da umeju da budu i divne i kažu da su samo zagrljaj i topla reč dovoljni.

Da bih vam dočarao koliko je sve to nekada izraženo, umem u šali da kažem da i sam počinjem da imam sve te simptome uz njih.

Ali tu mukama nije kraj! Kada preživim PMS, uvek neka od koleginica dođe sa novim ljubavnim problemima koje treba rešiti, a za koje im je potrebna muška strana priče. Hm, hajde junače sad progovori! Što bi se reklo, na muci se poznaju junaci, pa im treba pomoći, ali treba i balansirati, jer treba ukačiti tu mušku stranu priče, a održati svoju glavu na ramenima – poznato je da uvek treća strana nagrabusi. I opet se izvučem čitav, ne žale se na moje savete. Bar ne javno.

tomic nina blog

Da li je uopšte potrebno govoriti o tome da kada ste okruženi ženama tišina skoro da je nepoznat i nepostojeći pojam?! Da, uvek imaju teme o kojima se mora raspraviti – od nokta koji je pukao i zbog kog se sprema apokalipsa, preko kose koja je „neposlušna“, pa sve do toga da muškarci nemaju razumevanja nikada, ni poslovno, ni emotivno! Oni koji ćute u tim momentima (čitajte ja), moraju da pronađu način i isključe se iz svega, jer te priče nisu uvek nama muškima najzanimljivije. No, nije njima problem naterati nas da slušamo i da budemo uključeni. Ako ništa drugo, onda dok neka od njih priča potrebna je masaža vrata, ruku, glave, a ko bi ih još odbio kad tako umiljato (ha-ha, slobodno čitajte zapovednički) zatraže?!

fzm-Polaroid.Frame-06

I znate šta, mogu ja još dugo ovako da se „žalim“ na žensku ćud, koja je često komplikovana, neshvatljiva, na moje žene koje umeju nekada i da preteraju, ali… Uvek su zaštitnički nastrojene, ne daju baš tako lako na “svoje” muškarce, bez problema staju u odbranu, rešavaju neke „zavrzlame“ koje napravimo, saslušaju i savetuju, ma trpe i one nas da vam lepo kažem.

slobica

A na kraju, ne postoji ništa lepše od njihovih nasmejanih lica kada se ujutru pojavim na vratima kancelarije, ništa lepše od mirisa kuvane kafe koju neka od koleginica prinosi mom stolu, ništa lepše od naših zajedničkih projekata, rada, razgovora o privatnim i mnogim drugim temama… Ma jednostavno, nema ništa lepše od toga biti okružen mladim, lepim, ambicioznim ženama sa kojim radim svaki dan i o kojima sam želeo da vam kažem bar neku reč više, jer znam da ste mnogo njih već upoznali.

Do sledećeg čitanja,
Slobizza vam svima šalje ogromne pozdrave i poljupce!

Slobodan Veličanin