Lične legende: Žene koje me inspirišu

Kad pogledam malo bolje unazad, i vratim se na same početke ideje o mojoj novoj kolekciji, moram priznati da da, u formalnom smislu je tu bilo razne inspiracije i to sa najneverovatnijih strana, i moodboardova koji su se samo magično duplirali i triplirali, prelivajući sadržaj na sve strane, ali izvorna ideja, suština, kolekcije kao projekta je nešto sasvim drugo. Svako od nas ima neke osobe, događaje, objekte koji ga inspirišu i sada kad razmislim, mislim da zapravo stvar stoji tako da se najmanje radi o samoj modi i finalnim produktima, koliko o celokupnom duhu koji treba da predstavlja. Nezavisna, kreativna, drugačija, svoja, žena, sa zaraznom energijom koja pulsira koja sa jednakom strašću radi i prvi i 21.projekat, to je zapravo istinski, najtačniji odgovor ako pričamo na temu inspiracije. Danas o tome, jer ponedeljak je uvek dobar dan za prečešljavanja onoga što volimo i otkrivanje onoga što ćemo tek voleti.

Kada se priča o inspiracijama i legendama, razume se da svaka lista mora da sadrži ime- Miuccia Prada. Neupitno jedna od najuticajnijih modnih dizajnera na svetu, poznata po svojoj gotovo zapovedničkoj inteligenciji, Prada je za mene, u jednom sinonim za istinski cool, pamet i smelost. U modnoj industriji gde je tako lako odglumeti “cool” i tako teško ga istinski održati, gde sve traje jednu sezonu dok je in i ne prođe mu trendovski “rok trajanja”, ova žena je već četvrtu deceniju za redom neprolazno moćna i fascinira činjenicom da je u tako dugoj karijeri, uspela da u svakom momentu ostane ono što jeste. Svidelo se to drugima ili ne. U svetu koji nažalost jeste man’s world, Prada odoleva svemu jer ima ono što mnogi nemaju. Instinkt i hrabrost da ga uvek prati. Kako i sama kaže “uvek idem sa prvim osećajem, jer je to nešto poput kompijuterskog programa, zbir svih ličnih znanja, sav bol, i pamet koji stičemo godinama” i mislim da je jedna od top životnih rečenica sa kojima se stoprocentno slažem. Ako si ti ti, nikada nećeš pogrešiti. Da, računica je baš tako jednostavna.

S druge strane, uvek i zauvek Georgia O’Keeffe, koja me podseća na istu autentičnost, hrabrost, i vernost sebi. Legende o njoj se protežu daleko izvan umetnosti, jer sve priče o ovoj umetnici, i sećanja na nju potvrđuju isto- njen individualni pristup životu i nezavisni duh. Zaista se mora biti nešto posebno da se u godinama kada je Njujork počinjao da bude centar umetničkog sveta, ode iz njega, na periferiju u prirodu i divljinu Novog Meksika, samo zbog umetnosti i osećaja slobode. To je zaista nešto zadivljujuće i sposobnost koju bismo svi ponekada voleli da imamo ali malo ko zaista spakuje kofere i ode i oslobodi se svih stega. A to je bila njena filozofija- biti slobodan i samo svoj, kako ide pesma, i tako jaka energija se oseća na svakoj fotografiji, u svakoj svojoj slici. Opčinjena pejzažima, i dok se nije preseslila, probila je veće prozore na svom stanu da bi u studio ušlo što više svetla. Ukratko, ona je prosto morala da ode, i prati svoj put iako to znači da ostavi muža i u Njujorku i od braka odjednom bude sa njim u vezi na daljinu. Neobično i čudno, možda, ali Georgia nije za džabe i inače a pogotovo za mene simbol onoga što smatram snažnom, nezavisnom ženom, da nije na svakom koraku koračala svojim putem ma gde on vodio.

Snažne i samouverene žene su mi gotovo uvek inspiracija, simoblična ili veoma direktna, jer šta god se događalo i menjalo, ja nekako uvek mislim da samo žena može istinski da razume ženu i malo mi, moram da priznam nedostaje da vidim iskrenije, predanije, posvećenije podrške. Nedavno sam baš završila knjigu o O’Keeffe, i jedna rečenica mi još uvek odzvanja jer mislim da je jedna od boljih stvari koje sam čula u poslednje vreme: “Da li uspeš u nečemu ili ne je potpuno irelevantno, tako nešto ne postoji. Učiniti svoje nepoznato poznatim je važna stvar- i nepoznato uvek ostavljati iza sebe.”
Ako vas ikada neko pita šta je šifra uspeha, to je. Istraživati sebe, konstantno, neprestano, neprekidno, pomerati sopstvene granice, pripitomiti ono čega se plašiš, nepoznato pretvoriti u poznato. I to isto pokretati u drugima, a onda ga vrednovati, voleti i poštovati. Jer ipak na kraju dana, ko beše runs the world?