Ultimativni dizajn: Minimalistic chic

Sreda deluje kao dobar dan za priznati što god i eto počela bih ovo, što već vidim da će da bude podugačka priča, sa jednim nazovimo priznanjem. Svako od nas balansira u sebi neke lične suprotstavljenosti i ne znam kakvo je stanje kod vas, ali ja eto imam te dve teško pomirljive strane od kojih jedna obožava holivudski glamur, voluminozne frizure i crveni karmin, dok je sa druge zakleti minimalista koji svaki put pomalo umre na sve što je nekako previše i ceni svedenost. Teško je, ali nekako se mirimo Holivud ja i Minimal ja i sad već i živimo u slozi.

Danas, dobro, lažem, ne samo danas, u poslednjih nekoliko dana sigurno, ako ne i duže, Minimalna je baš u punom poletu i tako eto provodim svaki slobodni trenutak istražujući minimalistički dizajn, enterijere, inspirišući se i upijajući lepotu koji ovaj pravac ima, praveći kolaže, osmišljavajući buduće promene u stanu, pa sam rešila da joj danas poklonim ovaj post to jest  pustim je da se razmaše.

1

Nije stvar samo u tome da je “less is more” suština minimalističke filozofije, koje se odatle prenela na sva druga polja. Naravno, to svakako jeste istina, ali mnogo je bitnije šta se nalazi iza. A iza se ne nalazi ništa. I mnogo toga, istovremeno. I to je genijalno.  Taj trenutak kada je umetnost odskočila i postala nešto što se samo percipira i ili doživljava ili ne, bez naknadnih narativa i objašnjenja, je užasno značajan, ne samo za vizuelnu umetnost u tom momentu već zbog sveukupnog uticaja koji je to ostavilo na umetnost i dizajn na dalje. Predani idealu stvaranja novih formi, i apsolutno izričiti po pitanju toga da ne žele da recikliraju stare, minimalistički skulptori su težili premošćavanju stvaranja čisto umetničkih predmeta pravljenjem trodimenzionalnih radova koji brišu granicu između umetnosti i svakod­nevnog sveta. Tako na primer ploče Donalda Judda nalikuju policama, a kocke Roberta Morrisa kutijama, što je u mnogome u vezi sa kako geometrijskim formama u slikarstvu tako i tada savre­menog stilskog pravca u arhitekturi i kasno- mod­ernog unutrašnjeg dizajna.

2

Tu i dolazi do tog magičnog spoja, i baš tu i leži razlog zašto se minimalizam najbolje “primio” u dizajnu. Minimalizam želi da posmatrač uživa umetničko delo bez ometanja kompozicije, tema i ostalih elemenata iz tradicionalne umetnosti. Materijali i forma su jedina stvarnost i tematika dela, a ujedno i njegova funkcija. Pročišćeno, rasterećeno, slobodno su ključni termini, zbog kojih je ovaj pravac verovatno i najbolji izraz pronašao baš u industrijskom dizajnu. Minimalistička umetnost se odlikuje pre­ciznim, oštro oivičenim, jedinstvenim geometri­jskim oblicima; sa ponekim površinama boje, nekada je u pitanju gradacija jedne boje a, ponekad tek jedna jedina boja.

To je ono što prepoznajemo i u minimalističkim enterijerima. Takvi domovi izgledaju čisto, bez previše detalja, sa puno otvorenog prostora i još više svetla, i ponekim veoma upečatljivim detaljem. I bilo da nam je minimalizam blizak kao koncept ili ne činjenica je da nam svima prija. Nekima (držim dva prsta viiiisoko u vazduhu) više nego drugima, ali tvrdim da svima prija.

3

A to i ima svoj razlog. Postoje studije koje istražuju kako mozak reaguje na simetriju. Začuđujuće ili ne ali reakcija je pozitivna. Ispostavlja se da naš mozak, nevezano sa lične afinitete prosto voli simetriju. Prija mu. Smiruje ga. I možda ukus kaže razbarušeno i šareno, ali um uvek moli za malo simetrije i svedenosti. Zato postizanje balansa u enterijeru rezultuje time da jednostavni i simetrični dizajn čini vaš životni prostor srećnijim mestom. A uz njega nekako uvek idu i neutralnije boje koje takođe dokazano utiču pozitivno na um i unutrašnje zadovoljstvo. I onda da me neko pita zašto minimal?

U pravu je Belinda Carlisle Heaven Is A Place On Earth i mene što se tiče, zove se minimalistički s(t)an.

A kako izgleda stan iz vaših snova?

4

 

Kolaži: Staša Simović