#myluxury: Slobodno vreme- Strast i elegancija

Kako se nižu meseci, i život se odvija nekim svojim ustaljenim ili pak sasvim nepredviđenim tokom i obrtima, sve mi je jasnije da je najveći luksuz koji danas imamo zapravo slobodno vreme. I znam da ovo govorim u ime svih. Nebitno je da li imamo posao ili nemamo, ili prezahtevan hobi, višečlanu porodicu, ili samo jedno dete, činjenica je da na dnevnom nivou svi bijemo lične bitke kako da od drugih, od kalendara i sebe ukrademo koji sat više, koje parče mira i tišine. I to je ozbiljan zadatak. Upravo, zato sam i rešila da uvedem ovu rubriku kao mali omaž svim onim minutima koji su zlata vredni.

A kada smo kod već kod slobodnog vremena i nečega što je kvalitetno, biću kratka-Phantom Thread. Najnovije ostvarenje Pola Tomasa Andersona koje je za zaljubljenike u modu obavezno kinematografsko “štivo”. Ma, i za one druge.

Od kako sam ga odgledala ne mogu da prestanem da mislim o tome kako ovaj film ima sve:  couture komade, krojenje, atelje, strast, rizik koji nosi svaka ljubav, ispitivanje moći, manipulacije, inspiraciju, predivnu fotografiju, suptilan ali osetan glamur 50ih. Lik koji tumači Denjel Dej-Luis je navodno zasnovan na britanskom dizajneru Čarlsu Džejmsu, poznatom kao “prvi američki kreator”, koji oblači aristokratiju, filmske zvezde, prestolonaslednice, bogatašice, debitantkinje i dame istančanog ukusa, a sam film je u pravom smislu portret umetnika na svom kreativnom putovanju i žene koja se pojavljuje u njegovom savršeno uređenom životu i okreće njegov svet naglavačke. I dok je na prvi pogled jedan od filmova kojih smo se nagledali, sličan nekim drugim naslovima, možda bi tako i bilo da glavna uloga nije pripala ovom glumačkom geniju i da režisier nije briljantni Anderson. Uz njih i nešto što liči na poznatu priču izgleda sasvim drugačije.

I tako, dok svi spavaju, ja opčinjeno (iako i meni duša spava), iz scene u scenu nastavljam da pratim probleme i potragu opsesivnog modnog dendija. A zašto sve to? Jednostavno zato što strast opčinjava i zato što svet nije upoznao opsesivnijeg glumca nego što je Dej-Luis. I upravo to su oni retki momenti koji nas do maksimuma ispune energijom i novom vizijom. Videti nekoga, da sa takvom strašću pristupa još jednom projektu, predano, temeljno i posvećeno do poslednjeg atoma, budi i u nama tu malu iskru ludila i daje snagu da nastavimo dalje. Ljudi su inspiracija, to vam odgovorno tvrdim. Bili oni svetski poznati glumci ili prodavačica u pekari, isto je.

S toga u vreme predoskarske groznice, kada žurimo da pogledamo što je više moguće i donesemo neke svoje prognoze ko će ove godine osvojiti najprestižniju filmsku nagradu, Fantomska nit je nezaobilazan film . Između ostalog, ako je tačno ono što je glumac izjavio, nećete valjda propustiti poslednji film u blistavoj karijeri Denijela Dej-Luisa?

I još nešto, da se vratimo na početak priče. Potrebe za samoćom, što se tiče, go for it! Ispravno je i nemojte osećati grižu savesti. Kako stoji i u samom filmu: It’s right because it’s right. Because it’s beautiful. I ovo važi za sve. Kada naučimo da se upravljamo po unutrašnjem osećaju koji traga za onim što je prelepo i zna da ono što je prelepo sigurno mora biti i dobro, onda smo uspeli.