Knjiga “Pita od šita”, autor Aleksina Đorđević

Aleksina Đorđević je jedan od mojih omiljenih autora. Da, Aleksina je takođe i jedan od najboljih i najčitanijih autora Wannabe Mag-a. Svi vole Aleksinu, i njene tekstove u kojima se redovno pronalaze. Skoro je napisala knjigu “Pita od šita” koju je takođe predstavila i na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Deo iz knjige želim da podelim sa vama.

Isečak iz romana “Pita od šita” poglavlje “Najčudniji momak na svetu” (underground ljubavna priča u socijalnom okviru provincijske urbane subkulture, recenzent pisac Marko Vidojković)

“Kako dečak?”

“A devojčica?”

To smo Prijatelj i ja razmenjivali informacije.

“Dečak je čudo! Što volim kad provalim talenat! Mislim, samo mu je bilo potrebno malo prakse i sav je proradio!”

“Ćero, ne zanosi se, dečak je mlad”, upozoravao me Prijatelj.

“Uuuu, što si ti nešto omudreo od jutros! Ili ti je piletina već izašla na nos?”

Prijatelj je izgledao kao da je i jedno i drugo.

“Ne mogu ćero da se zaljubim, ništa ne osećam! A devojče se loži, sve hoće sa mnom. Voli da se kreše i svršava i strava puši i slatka je…”

“Pa što si onda tako sjeban?”

“Posvađali smo se sinoć. Htela je da spava kod mene.”

Stvar je bila ozbiljna. Niko ne spava kod Prijatelja

“I?”

“Pa lepo sam joj rek’o kakav ja stav imam o tome, a ona se samo durila i optužila me da je ne volim, što je tačno, jebiga, al’ nisam to mog’o da joj kažem.”

“Bolje da jesi.”

“Ne želim da je povredim.”

“Već si je povredio. I biće sve gore. I ne radi se o tome što je klinka, nego što se zaljubila, a ti nisi. Ona to naravno zna i očajna je. Košmar je na pomolu, Prijatelju. Seci sad, lakše je. Možeš da karaš bilo šta.”

“Sve je to istina ćero, ali ja ne želim da me mrzi!”

“Ali mrzeće te!”, pala sam u vatru. “Još gore, preziraće te, kad provali da si sebičan i da nemaš petlje da budeš pošten, kako ne kontaš?! Kako može slika o sebi i to lažna, da ti bude važnija od nečijih osećanja?!!, baš sam se naprimala, a Prijatelj je slušao oborene glave.

“Kontam ja to ćero, al’ ne mogu. Pička sam.”

“Kako možeš meni to da kažeš, tako skroz pošteno? Ja te zbog toga volim, bre!”

“To je drugo ćero. Mi smo prijatelji.”

PITA OD SHITA_aleksina djordjevic_cover

Prokleta, jebena, odvratna muška sranja! Mogla sam uši da mu odgrizem! Poštenje je rezervisano za prijatelje, a devojčice nek’ sisaju kurac! Srećom te nisam nikome bila devojčica, inače bi radili zubi pri sisanju kite! I nek’ me neko pljuje što volim klince! Ovaj ovde konj od mog prijatelja ima godina u dupetu koliko i ja, a nije evoluirao mnogo dalje od balkanskog šovinizma. I nikad ne bi ni mog’o da me kreše, jer prijatelji to ne rade. A on je bio jedan od najboljih muškaraca koje sam ikad upoznala! Plemenit, pošten, otvorenog duha, pametan i drag, jebem li mu rod i broj.

Puno sam ga volela, baš me naljutio.

Moj Prijatelj, divno biće, pravi jebeni, ćelavi hipi. Kad on ne može da nadraste propali ego i pusti devojku koju jebe u domen ljudske međusobnosti, onda ko može? Klinci sa kojima sam se ja vukla? Možda nešto i nauče, ali šta ću ja imati od toga? U najboljem slučaju možda usreće neku pametnu devojčicu. Glupe su i onako srećne. Ali dečacima je bilo unapred oprošteno. Nije se očekivalo da znaju. Očekivalo se da uče. Pubertetska egocentričnost je bila OK i mogla je da se razvuče do kasnih dvadesetih, ali sebičnost blindirana kukavičlukom, karakteristična za muške “najbolje godine”, a to su valjda sve one izmedju puberteta i smrti, e, to ne može!

Autorka Aleksina Đorđević

(roman se može naručiti preko sajta izdavačke kuće “Nova poetika” i može se naći u knjižarama “Vulkan” i “Delfi”)

Pridružite mi se na Facebooku, Twitteru, Instagramu i Youtubeu.