Reality check: Iza scene

Nedavno sam čula jednu prilično pametnu rečenicu, o kojoj sam dosta dugo potom razmišljala. Jednu od onih koje ti se odmah nekako urežu u mozak i tu su da ostanu. Ne mogu baš potpuno tačno da citiram reči mog prijatelja, ali išlo je nekako ovako: Nikada ne treba raditi u industriji koju najviše voliš. Razmišljala sam dugo o tome, i došla do konačnog zaključka da nije da se u potpunosti slažem, ali nije i da nema istine. Tvrdim da je to ujedno i nešto najlepše što može svakome da se dogodi, ali je i najgore prokletstvo jer što više radiš u industriji, sve te je teže iznenaditi i oboriti sa nogu i ko šta radi ti samo razmišljaš kako li je nešto produkcijski bilo izorganizovano, kako rešeno, kako li su uspeli da urade to i to, i šta treba da upamtiš za sledeći put- u prevodu vidiš sve ono čime se oduševljavaš i sa druge strane, na kojoj je mnogo više posla a mnogo manje uživanja. Prisetiš se i mora neprospavanih dana i noći koji su potrebni da bi se jedan projekat od početka do kraja izveo do kraja, i nekako se daleko više saosećaš sa svima onima koji rade u kreativnoj industriji recimo. Jer da, sve izgleda mnogo jednostavnije, lakše i upeglanije nego što zaista jeste. Zato sam rešila, da vam pokažem kako zapravo izgleda put per aspera ad astra. Do zvezdanog finala put je prilično naporan.

Krajnji produkt kojim je zadovoljan i klijent i kreativna ekipa, su samo finale, i kvalitet je ono što se nikada ne dovodi u pitanje, ali do trenutka kada zadovoljno klimnem glavom i kažem “to je to” prođe baaaš mnogo svega. Kada se snima kampanja kao ova koju smo radili za Fashion&Friends to znači samo jedno: neverovatna energija, predivna ekipa ali i puno umora. Često dođu dani kada nisi ni za šta, kada si bolestan, neispavan i onako suštinski očajno umoran (kao ja na ovom snimanju na primer na koje sam došla gotovo bez prospavanog sata) ali show must go on, i jedino što imaš u glavi jeste kako da najbolje odradiš ono što najbolje znaš, ma koliko da si u nezahvalnoj situaciji, suočen sa komplikovanim poduhvatima, uplašen da li će sve ispasti baš onako kako zamišljaš.

Međutim, iskrena da budem, iako je na momente prenaporno, ta količina entuzijazma i adrendalina radi toliko jako, i toliko je zarazna da svaki put kada se jedno snimanje završi, sednem izduvana pet minuta zatvorim oči, udahnem i izdahnem i spremna sam za opet. Čista zavisnost od lepote, rada, mode, kreativnosti.

Kolaz NINA FINALOno što na kraju se vidi je produkt kojim smo svi zadovoljni i to je ono što je najbitnije. Ipak, valjalo bi to upamtiti svaki sledeći put kada pogledate novi film, prelistate magazin, oduševite se editorijalom, odslušate novu pesmu. Finalni produkt nije samo to, nije ničiji komadić koji se sam od sebe stvorio. On je da, najlepše ukrašen gotov kolač, ali i sve ono od čega je sastavljen. Jedna fotografija je svaka kreativna ideja izrečena na višesatnim sastancima, svaki trag pudera i senke, svaka promena frizure, svaka neuspešna proba svetla, svi kastinzi, kese i kese stvari, vozikanja taksijem, odnošenje donošenje, montiranje scenografije, sat koji otkucava previše, 10h na setu, dva dana na setu, tri dana nespavanja, svi magični, predivni, pretalentovani ljudi koji rade na setu, sa istim zajedničkim ciljem. Da naprave nešto izuzetno, nešto kvalitetno što će nadmašiti sezonu i mnogo više od toga.

full size2 tattoo