Research: Japan kao inspiracija

Konačno proleće! Stvarno nije da pokušavam da vremenskim (ne)pogodama objasnim zašto neke stvari nisam odradila brzinom kojom sam planirala, ali budimo realni, hronični nedostatak vremena, temperatura oko nule i sivo nebo zaista nisu neki tim za kreativnost. Međutim, sa prvim zracima sunca (ne računam onaj momenat kada se ipak predomislilo pa smo imali još jednu turu snega u sred kalendarskog proleća) kao da se i meni razdanilo i osećam neverovatan nalet energije i inspiracije da jedva mogu da sedim na jednom mestu. Sad je možda pravi trenutak da vam otkrijem da stvarno vredno radim na novoj kolekciji i da sam jako uzbuđena jer je u pitanju nešto sasvim drugačije. Drugačije za mene, drugačije za inače jer će finalni komadi biti rezultat verovatno najnespojivih izvora inspiracije. Ali to tako ide. Ko god da radi bilo koju vrstu kreativnog posla zna da inspiracija dolazi kad je najmanje očekuješ, iz najneverovatnijih kutaka uma, udružuje se sa još neverovatnijim partnerima i usmerava nas u neistraženim pravcima. 

NINA BLOG2

Tako je jedan od ključnih koncepata u formiranju moje nove kolekcije japanska estetika. Znam, nije apsolutno šokantno ako uzmemo u obzir moje nedavne hvalospeve minimalizmu, lepoti funkcionalnosti svega što je jednostavno, ali nije ta jednostavnost u formalnom smislu ono što me oduševljava. Neka druga da.

Japanska estetika se temelji na mnogo koncepata, i ako su se negde do tančina definisali različiti aspekti uživanja u lepom i definicije toga šta je zapravo lepo onda je to definitivno Japan.
Ono što mene oduševljava je specifičnost istočnjačke estetike i filozofije da svakodnevnicu uključi u poimanje lepog, da ne razdvaja ono što živimo od onog čemu se divimo. To jeste suština svega. Ne samo estetike kao jednog delića velike slagalice, nego života kao takvog. Na tome s jedne strane počiva wabi-sabi koncept koji me posebno opseda u poslednje vreme. S jedne strane wabi i sabi u najkraćem referišu na svestan i pažljiv pristup svakodnevnici, dok se s druge vremenom značenje preklopilo i ove dve reči su se ujedinile u jednu i wabi-sabi je postao sinonim za estetiku koja definiše lepotu kao vrednovanje stvari koje su nesavršene, nestalne, i nedovršene. Ukratko suštine ove filozofije glasi: wabi-sabi je lepota nesavršenih, prolaznih i nepotpunih (nekompletnih) stvari. 

IMG_9040

Na toj filozofiji vrednovanja asimetrije, nepravilnosti, oštećenosti, krhkosti, neopterećenosti konvencijama je nastalo sve ono na čemu trenutno radim. Samo je ono što je drugačije suštinski slobodno jer ne podleže ni jednoj konvenciji i pravilu koje mora da ispoštuje. Samo je suštinski slobodno istinski kreativno. Različitost i autentičnost su dve stvari koje znam da uvek pobeđuju, i lični nedostaci su zapravo najveće oružje i moram da priznam da sam srećna što i u fashion svetu nepravilnosti konačno preuzimaju primat. Još jednom, ne pričam o formi i krojevima, naravno, tu smo na asimetriju navikli, već o suštini. O tome da modeli sa izuzetno specifičnim karakteristikama osvajaju magazine i piste. O tome da se nesavršeno vrednuje više nego ikada. 
Kažem vam, ovih dana sam posebno japanizovana: estetski, filozofski, modno, životno.

IMG_9037

A da ne pričam o gotovo instinktivnoj ljubavi koju osećam prema komadima japanskih modnih dizajnera poput Rei Kawakubo, Issaye Miyake, ili meni lično najdražeg Yohji Yamamotoa koji je uspeo da avangardno krojenje uklopi sa japanskom estetikom. On em što nikada nije uvažavao mainstream trendove kako ni na svojim počecima, a kamoli danas, em što je to forsiranje crne boje meni vazda genijalno, a over the top dolazi i činjenica da je on oduvek imao jednostavne krojeve, i pomalo velike komade koji su tek danas zapravo hit. Pričam o oversizeu naravno, koji u Yamamotovom svetu definitivno nije novina. Apsolutni vizionar, kao i Rei i Issaye. Ali rekla sam da neću pričati o Japancima u modnom svetu jer bi nam za to trebao novi post. Što malo bolje kad razmislim uopšte nije loša ideja.

IMG_9069

Mene i mog modnog stvaranja što se tiče, puštam forme da se slobodno razvijaju, dozvoljavam greškama da se pomnože i stvore nešto neponovljivo, dva minusa ionako uvek čine plus, preklapam senke i printove, igram se i uživam.

U to ime, u ime Japana, estetike, lepote, nepravilnosti, moje nove kolekcije, danas u ovom Japan inspired outfitu pozdravljamo Sunce. I da, iako je to rekao u nešto drugačijem kontekstu, slažem se sa jednim delom Yamamotove izjave, istina je da: “nekada ume da bude malo teško, malo naporno, malo tužno”. Baš takav je svaki kreativni proces. Ali je zato i neprocenjivo uživanje.

fleke

Foto: Alek Živković
Pantalone: Vlada Savić
Košulja: H&M Studio Collection