Stičeš mudrost, ali fascinaciju gubiš!

Neki doživljaji su rezervisani za mladost i neiskustvo, valjda zato što su samo tada očaravajući. Valjda zato postoji prva ljubav i prava ljubav. Sve ono između odnosi se na gubitak iluzija. Valjda zato postoji i kriza srednjih godina – doživimo mnogo toga između, a ne maknemo se od prvog puta, ne stignemo do “to je to”. Valjda zato postoji doživljaj i spoznaja.

Možeš da spoznaš samo ono što je doživljeno i proživljeno. Ali ne moraš. Spoznaja nije rezervisana ni za jedno životno doba, a dostupna je svakom ko doživljava i proživljava. Spoznaja se tiče istine, a ne godina, intelekta, iskustva. Ako razne varijante iste stvari doživljavamo uvek iznova, spoznaja izostaje, ali fascinacija je uvek prisutna. Uvek smo iznova očarani i možda negde u dubini duše jedino tako i želimo da se osećamo – da zadržimo magiju, makar ostali sasvim površni i postali neprikladni, smešni, ludi, naporni.

Neko ne želi da živi bez fascinacije, neko ne želi da živi bez istine.

Neko nema izbora. Preuzima odgovornost, sazreva, radi i daje sve od sebe, menja se i njegovi doživljaji redovno postaju spoznaje. Tako se stvari odvijaju na putu mudrosti. Nemaš kud, moraš napred. Ne možeš da se vratiš u doživljaj i prigrliš fascinaciju, a da ne odbaciš istinu i mudrost i rizikuješ površnost i ludilo.

Ponekad to uradiš. Pokušaš. Zabrineš se za sebe, jer misliš da si užasno matora u duši, da ti više ništa na svetu nije zabavno i da ne postoji bajka, koja može da te rasplače. Više ne veruješ u ljubavi na prvi pogled, u srećne krajeve, u romantiku i strast, jer si spoznala ljubav na istrajavanje, bolne krajeve koji se nisu pretvorili u nove početke, jer je romantika uglavnom nepodnošljivo patetična i jer strast nije ono što se dešava kad gledaš u nečije oči i dodiruješ nečiju kožu, nego ono što te tera da izgaraš u nastojanju da postigneš sve što si zamislila, da se izboriš sa svim što ti se nameće, da pronađeš svoje izbore i kad izgleda da ti tvoje zamisli samo dodatno nameću još više dužnosti.

nina milan citat

I onda kažeš sebi “ah, pa mogu ja još da budem luda” i zaljubiš se. A možeš da se zaljubiš tako, samo zato što imaš dovoljno mudrosti. Što za tebe zaljubljenost nije neodoljiva fascinacija, koju je postigao pogodak Amorove strele iz vedra neba, nego uklanjanje barijere razuma, koja te sprečava da komplikujš sebi život. Jer znaš da je to tako – komplikacija, dodatni napor. I zaljubiš se i osetiš se bolesno. A pošto nemaš vremena da boluješ duže od nedelju dana, odljubiš se. I lakne ti. I kažeš sebi “ah, pa ovo više nije za mene”. I onda opet pomisliš da si se umorila i izgubila iskru mladosti i da više nikada nećeš biti bezbrižna, lakomislena, otkačena. Pa potražiš staro društvo, odeš na pijanku i posle si opet bolesna. I pomisliš “čoveče, nije ni čudo što ovaj narod ovoliko pije i drogira se, da bi podneo ovu besmislenost koja se smatra zabavom, ne možeš da budeš strejt”.

I uplašiš se, jer shvatiš da uglavnom sve što te je do skoro zabavljalo, počinješ jedva da podnosiš. Ženska druženja, mešovita druženja, upoznavanja, flertovanja, izlasci, koncerti, fensi izlasci, rok izlasci – sve može da se izdrži, ako je posao završen i ako se vratiš na vreme da odspavaš svojih pet sati. Šta, neko spava osam sati?

Više ne uspevaš da ćaskaš sa ljudima. Ili se vode smisleni razgovori, ili se ne vodi ništa i nikuda. Ko ne pokaže da je vredan pažnje u prvih pet minuta, teško će te ubediti da mu daš fore još deset. Deliš zadatke, prihvataš se posla, završavaš, priskačeš, uskačeš, tvoj dan je poput maratonskog slaloma, posle koga si iscrpljena i zadovoljna. Najbolje se osećaš kad stigneš da uradiš najveći deo svega što si planirala i započela, a da se ni jednom ne iznerviraš i da te niko ne sabotira. I ne možeš o tome da pričaš sa nekim ko ne vozi maratonski slalom, ko spava osam sati, ko može da isključi telefon i da provede dan u pidžami, ili sa nekim ko vozi neke druge vožnje i ko bi ti prepričavao svoje najnovije doživljaje i fascinacije. Doživljaji su dosadni. Na kraju dana, računa se samo osećaj zadovoljstva postignutim, unutrašnji mir i rešenost da se suočimo sa sledećim danom, sledećom vožnjom i da opet stignemo na cilj. Možda ćemo i pobediti, ali to nas ne zanima, jer se ne takmičimo i ne upoređujemo ni sa kim, osim sa sobom od juče.

Na putu mudrosti, pobede idu kuda i ostalo – ludo zaljubljivanje i ludi provodi – jer ne možemo ostati navučeni na doživljaj i dostići suštinsku spoznaju.

Aleksina Đorđević