Ženske priče: Uspeh u poslu, griža savesti kod kuće

Da li je moguće da iako vam se u životu dešavaju lepe stvari, poput rođenja deteta, sklapanja braka i uspeha na poslu, možete da osećate konstantan pritisak i grižu savesti? Šta je to što se dešava u glavama žena, kada postanu majke, a istovremeno ne žele da zaborave na postajanje sebe i svega onoga što su u sebe uložile pre majčinstva.

Danima postavljam sebi ovakva pitanja, jer pokušavam da shvatim taj neopisiv miks emocija koji osećam svakodnevno. Kada sam na poslu neprestano mislim o svojoj ćerki, mužu i organizaciji koja je potrebna jednom domu, a kada sam kod kuće sa porodicom nemam mogućnosti da se potpuno “isključim” od posla jer od mene, mog rada i odgovornosti zavise kako zaposleni tako i klijenti. Iako sam podržana od strane svoje porodice da napredujem u poslu, nisam sigurna da mogu da nađem adekvatnu meru posvećivanja svemu onome što je moja dužnost. Zato često razgovaram sa ženama iz svog poslovnog okruženja koje se nalaze u sličnoj situaciji i pokušavam da se posavetujem i razmenim iskustva, jer ako ništa drugo čini mi se da mi je malo lakše posle razgovora sa njima. Zato sam na ovu temu pričala sa Tatjanom Šokčić, direktorkom HR centra koja je ovoga puta sa mnom podelila svoje iskustvo.

Tatjana Šokčić: Posle dugog niza godina konstantnog napredovanja na lestvici uspeha u različitim korporacijama, zastala sam i zapitala se da li je vredelo.

Propustila sam prve korake svoje mlađe ćerke, nikada nisam uradila domaći ni sa nijednom od svojih devojčica, nisam učila sa njima pesmice napamet i često bih zaspala usred pričanja priče. Tada bi me male ručice dohvatile i rekle “mama, mama, ne ide tako!“ Verovatno bih poslednje rečenice izgovorila nerazumljivo, a ko zna, možda sam im prepričavala svoj poslednji sastanak.

O da, propustila sam ja mnoge trenutke iz njihovog života.

Često sam slušala da deci treba poklanjati danas pažnju više nego ikad, da im prete razne opasnosti i loše društvo, da sa njima treba dodatno učiti. Sve sam to osećala kao udarac u pleksus, mislila sam da je svaki komentar u stvari packa na moj račun. Verovatno su mnogi i bili.

Slušala sam o tome kako se brakovi raspadaju jer žene ne posvećuju pažnju muževima kao nekad (potkrepljeno primerima). Kako muškarci imaju prirodan nagon da nas štite i zarađuju za dobrobit svoje porodice i da im ne treba oduzimati muškost time što ćemo biti uspešnije na poslu ili zarađivati više. Diskretno mi je stavljano do znanja da će i mom mužu jednog dana „prekipeti“.

A onda sam “se otela“, stala i razmislila. O tome šta mi se govori, ko mi to govori i kakva su stvarno moja deca i moj brak. Šta ja želim od svog života i šta me to gura napred. Kada sam ja kompletna i ispunjena. Kada sam srećna.

Ja sam u stvari sve vreme srećna, samo nisam stala da razmislim.

Istina je da ja VOLIM mnogo da radim, da sam aktivna, da uvek nešto novo učim i postižem rezultate. Mene motiviše da imam nove ciljeve, da ostvarujem uspehe i da ih delim sa porodicom onako kako to ja volim i želim. Sva energija koju uložim u nove projekte višestruko se vrati i biva pogonsko gorivo za nove ciljeve.

Moja deca su samostalna bića koja misle svojom glavom, umeju da se snađu u različitim situacijama, cene naše zajedničke trenutke baš kao i one koje imaju samo za sebe. Odlični su đaci koji znaju da su za svoj uspeh same zaslužne i da je svaka ocena baš ona za koju su same naučile. Imaju probleme, ali imaju i oslonac u nama kada god im treba. Imaju iskrenog slušaoca i savetodavca (ponekad i surovo iskrenog) u oba roditelja. Izrasle su u lepe ljude, iznutra i izvana.

IMG_3445

Iako sam propustila mnoge trenutke, mnogo je više onih koje sam uhvatila i koje i dan danas prepričavamo i smejemo im se.

Moj muž aktivno podržava moj uspeh sve ove godine, iako je ponekad bio i tata i mama. Nikada to nije shvatao kao teret nego priliku da bude sa svojom decom i slaže Lego, uči ih svemu onom što mu je važno. Uvek je govorio da je srećan čovek onaj koji ima neku strast i shvatao da je moja potreba da stalno učim i usavršavam se – moja strast.

Pravi muškarac je ponosan na uspeh svoje žene jer je to i njegov uspeh, on je aktivno učestvovao i podržavao svaki korak na tom putu jer drugačije to ne bi bilo moguće ostvariti.

I zašto sam onda uopšte ikada imala grižu savesti što mnogo radim i što se stalno posvećujem i svom ličnom usavršavanju?

Dozvolila sam da uverenja društva u kojem živim isuviše utiču na moja lična. Mislim na ona gorenavedena, koja kod nas još uvek važe (čak i kada se to ne izgovara, misli se). Mislim da svaka od nas “žena od karijere“ ima problem tih uticaja, a razlikujemo se samo po nivou spoznaje da je to ono što nam ne treba i sputava nas.

Što ranije treba da spoznamo da život treba živeti punim plućima i da je super ako smo ostvarene i na poslu i u porodičnom životu, jer jedno drugo podržava a ne isključuje. Zato ja to učim svoje devojke i sve žene koje hoće da me slušaju.

Budimo ostvarene u stvarima koje su nam važne i odbacimo grižu savesti da bismo bile srećne i ispunjene. To je ono što ćemo prenositi i na svoje partnere i decu i sve koji nas podržavaju.

Zar nije to najvažnije?

Fotografije: Dragan Asanov

Pridružite mi se na Facebooku, Twitteru, Instagramu i Youtubeu.